„Ovo nije samo industrija koju treba pratiti, već naša budućnost i treba joj pristupiti odmah. Može stvoriti bogatstvo, poboljšati zdravlje i pomoći u očuvanju, održavanju i rastu ekonomija, dok smanjuje naš uticaj na životnu sredinu. Pošto je Zakon o poljoprivredi (Farm Bill) ponovo omogućio legalizaciju konoplje, vreme je da joj se vratimo.“ – Lauren Vajsman

 

Projekat ‘Oživljavanje nasleđa konoplje na Kosovu i u Srbiji’ istražuje istorijski značaj, pravni status i ekološki potencijal konoplje u regionu. Kroz ovaj projekat, otkrili smo mnogo o njenim mogućnostima, kao i izazovima koji stoje na putu njenoj ponovnoj integraciji u privredu i održivi razvoj. U nastavku predstavljamo ključne rezultate i potencijalne korake ka povoljnijem okruženju za uzgoj i preradu industrijske konoplje.

Zahvaljujući projektu koji smo realizovali sa partnerima GAIA Kosovo, uronili smo u svet konoplje—kroz njenu istoriju, različite načine upotrebe i ogromne potencijale. Duboko istraživanje zahteva vreme i resurse, i radujemo se narednim koracima.

Kroz projekat ‘Oživljavanje nasleđa indusrijske konoplje na Kosovu i u Srbiji’ mnogo smo naučili i otkrili da zapravo postoji još toliko toga za istraživanje, čitanje, proučavanje i delovanje. Do sada možemo podeliti sledeće rezultate, pa čak i neke zaključke.

Publikacija o nasleđu konoplje sadrži kratak istorijski pregled, objašnjenje o biljci, njenoj upotrebi u tekstilnoj industriji, industriji papira, medicini i prehrani. Takođe se bavi njenim potencijalom za ublažavanje klimatskih promena i njenim statusom u pravnom okviru Srbije i Kosova. U Srbiji je uzgoj industrijske konoplje regulisan, dok na Kosovu to još uvek nije slučaj.

Napravili smo i kratak dokumentarac o konoplji u prošlosti i sadašnjosti. Prva epizoda je posvećena Vojvodini, dok će drugi deo biti usmeren na Kosovo i region Pomoravlje/Anamorava.

Možete pogledati promotivni VIDEO prve epizode.

Prema Krivičnom zakoniku, uzgoj konoplje je zabranjen i ne postoji razlika između vrsta. S obzirom na potencijal konoplje za primenu u različitim industrijama i njen doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, dekriminalizacija ove biljke dovela bi do pozitivnih promena u nekoliko sektora. Uzimajući u obzir istoriju uzgoja industrijske konoplje duž Binačke Morave, njena ponovna upotreba bi oživela deo tradicije, očuvala znanje, sećanja i veštine, te premostila potrebu za održivim rešenjima koja brinu i o ljudima i o životnoj sredini. Kosovo se može ugledati na susedne zemlje, ne samo na Srbiju, već i na Hrvatsku i Albaniju. Za regulisanje uzgoja industrijske konoplje dovoljna je samo politička volja i razumevanje prema ovoj fantastičnoj biljci.

Mogući naredni koraci koji bi doprineli povoljnoj klimi za uzgoj i preradu industrijske konoplje uključuju:

• Dekriminalizaciju biljke kroz donošenje propisa o uzgoju industrijske konoplje i jasno definisanje koje vrste/podvrste se smatraju zabranjenim za uzgoj i upotrebu, na osnovu sadržaja THC-a;
• Uvrštavanje određenih sorti koje se mogu uvoziti iz drugih zemalja proizvođača na Listu dozvoljenog semena Ministarstva poljoprivrede;
• Obrazovanje policijskih službenika;
• Edukaciju poljoprivrednika i javnosti o različitim mogućnostima upotrebe i potencijalu industrijske konoplje;
• Uključivanje uzgoja industrijske konoplje u strategiju za klimatske promene.

Regulisanje uzgoja industrijske konoplje takođe bi dovelo do oživljavanja tradicije, znanja i veština prerade, koje su do nedavno bile glavni izvor prihoda mnogim porodicama u regionu Kosovskog Pomoravlja. Pored ekonomskog prosperiteta, usledila bi i ekološka obnova. Kosovo bi moglo razviti pogone za proizvodnju različitih proizvoda koji su dobri za planetu i zdravi za ljude. Konoplja bi mogla biti osnova za proizvodnju papira, građevinskih materijala, platna, kanapa, kozmetičkih proizvoda, hrane za ljude i životinje i mnogo toga više. Uz sve to, industrijska konoplja bi pomogla u obnovi zemljišta i ostvarivanju klimatskih ciljeva.

Kosovo bi zaista moglo biti primer pametnih političkih odluka koje pronalaze inspiraciju u kulturnom nasleđu, a motivaciju u budućim generacijama. Potrebna je samo politička volja i hrabrost, jer rešenja već postoje u prirodi.

Ovaj projekat je realizovan zahvaljujući podršci pilot projekta European Heritage Hub, koji sufinansira Evropska unija i podržava ALIPH fondacija.