Service Civil International

Početak

  1914. godine u Engleskoj grupa hrišćanskih pacifista, većinom protestanata, osnovala je Društvo za pomirenje. Inspirisani Jevanđeljem, spajanjem ljudi iz različitih okruženja želeli su da doprinesu miru. Prvi svetski rat je tek počeo i onu su bili potreseni činjenicom da je toliko mnogo ljudi spremno da veruje u „lažne religije“ nacionalizma i militarizma i da su jedni drugima bili neprijatelji na osnovu nacionalnosti.
   Kako je to bilo moguće i kako je to neprijateljstvo moglo da se slomi?
Uskoro je postalo jasno da je međunarodno prijateljstvo potrebno. Ljudi koji su  zvanično bili neprijatelji jedni drugima morali su se sresti i pokazati suprotno.
   1919. godine članovi/ce Društva sreli su se ljudima sličnog mišljenja iz drugih zemalja. Konferencija iste godine se smatra početkom IfoR (International Fellowshio of Reconciliation) koji je, do dan danas, posvećen nenasilju, mirovnoj edukaciji i međureligijskom dijalogu o miru.
   1920. godine IfoR je organizovao drugu konferenciju u Bilthovenu gde je učestvovalo oko 60 ljudi iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije, Švajcarske, Norveške, Švedske u Amerike. Delili su strast oko ideje međunarodnog pokreta Krišćana-pacifista, ali postojali su i drugačija mišljenja. Postalo je očigledno da postoje i drugačije ideje o prioritetima i načinu delovanja. Drugog dana konfertencije postavljeno je pitanje: Da li možemo nešto drugo osim pričanja? Nije li vreme za konkretnu akciju?
   Za mnoge u IfoR praktične aktivnosti bile su (i jesu!) bitne, te je bilo izneseno nekoliko konkretnih predloga. Walter Koch, Kees Boeke (holandski pedagog i anarhist) i troje drugih predložili su mirovnu turneju po Nemačkoj. Švajcarac Pierre Ceresole, jedan od organizatora konferencije, predstavio je svoju ideju o međunarodnom timu volontera koji bi popravljali posledice rata. Kroz zajednički rad u duhu prijateljstva taj tim bio bi i znak međunarodne solidarnosti. Pokazao bi da ljudi različitih nacionalnosti mogu odbiti neprijateljstvo jedni prema drugima. Hubert Parris and Peirre Ceresole pronašli su lokaciju za prvi SCI projekt: teško oštećeno selo Esnes u blizini Verduna. Hubert Parris je takođe uključio tri nemačka volontera i jedan od njih je napisao u pismu: „Dugo vremena sam se nadao da ću imati šansu da u Francuskoj ispravim barem malo od onoga što je moj brat, koji je poginuo u blizini Verduna, sa svojim prijateljima bio prinuđen da uništi.
Pored inicijatora i tri Nemca, nekoliko drugih se pridružilo grupi i to iz Austrije, Mađarske, Holandije i Pierov brat Ernest, koji je bio pukovnik u Švajcarskoj armiji. Prva žena koja se pridružila SCI projektu bila je Holanđanka Maria van der Linden, a kasnije se grupi pridružilo još ljudi, većinom tinejdžeri iz Švajcarske. Pet meseci su volonteri radili na putevima i zgradama i čišćenju polja kako bi se ponovo mogla koristiti za poloprivredu. Projekat nije prošao bez problema, pa se i završio ranije nego što je planirano, u aprilu 1921. Iako prvi kamp nije bio potpuni uspeh, tada se rodila ideja međunarodne civilne službe.

Posle prvog kampa

   Tokom 1920-ih godina SCI je orgnizovao mnogo velikih projekata koji su bili fokusirani na regione pogođene poplavama I lavinama. Tokom civilnog rata u Španioji mnogi SCI volonteri/ke su aktivno pomogala u evakuaciji i pružali su pomoć izbeglicama. Aktivisti su počeli da organizuju samostalne SCI grupe u svojim državama i SCI se rapidno širio. To je stvorilo potebu za više formalnu strukturu pokreta. Razmena volontera između Evrope i Azije već je bila počela, kao i kontakt sa Istočnom Evropom i Severnom Afrikom.
U 1960-im način organizovanja kampova se promenio. Pored samog rada, edukativni aspekti, kao i međunarodna razmena postali su bitni. Pokret je postao i više politički.
   1980-ih mir je ponovo postao centralna tema i istok-zapad saradnja je postala značajna u Evropi. Takođe i projekti u vezi sa mladima i nezaposlenima i jug-sever teme bili su od značaja, ali i početna tačka za mnoge međunarodne radne grupe.

Nekad i sad

   Kako su godine prolazile rad SCI-a je postao sve rašireniji. U 1990-im SCI je radio na skoro pa previše polja: rat na Balkanu, izbeglice, zaštita životne sredine, rastao je i broj istočno-evropskih partnera i sever-jug razmena. Sredinom 90-tih SCI je prošao kroz strukturne promene, a kasnije je razvijen i Strateški plan za period 2004-2009. Poslednjih godina mnogo se govori o demokratiji, efikasnosti, značenju mira i radu i ulozi organizacije. Ipak, svake godine stotine ljudi biva inspirisano jednostavnom, ali moćnom idejom sa kojom je prvi kamp počeo.

Pierre Ceresole

   Pierre je rođen 1879 u Lausanne, Švajcarska. Njegova porodica je bila bogata i mnogi njegovi rođaci bili su na visokoj poziciji u vojsi ili politici. Pierre je imao obećavajuću karijeru kao inžinjer ili matematičar, ali ga novac niti status nisu zanimali. 1909. otišao je u Ameriku, gde je radio mnogo fizikalne poslove, kao što je kopanje grobova i radio je kao učitelj engleskog i francuskog na Havajima. Posle posete Japanu 1914. godine vratio se u Švajcarsku.
Prvi svetski rat predstavljao je šok za njega. Kako ljudi mogu uložiti toliko puno energije i kreativnosti u rat? Zašto ljudi tako snažno veruju u militarizam? Kako crkva može prpovedati nacionalizam kada Novi Zavet govori o miru, pravdi i ljubavi? Zašto ljudi veruju da je na drugoj strani granice svako njihov neprijatelj? Ima li praktičan način da se ljudima otvore oči za alternativu?
   U junu 1915. godine Švajcarski učitelj Jean Baudraz odbio je da više bude deo vojske. Za Pierre-a i nekoliko drugih to je bio momenat da se kaže da su vojna služba i hrišćanska vera nespojive i da se pozovu na prigovor savesti. Pierre je svoj deo porodičnog kapitala dao državi jer je smatrao da ga ne zaslužuje. Odbio je da plaća porez za odbranu kao protest protiv zatvaranja prigovarača savesti. On je takođe bio pritvoren i to ne poslednji put. Kada nije bio u inostranstvu, svake godine je bio u zatvoru zbog neplaćanja poreza za odbranu i zbog prelaženja nemačko-švajcarsku granice za vreme rata. U zatvoru je razvio ideju „mirovne vojske“ gde bi ljudi mogli posvetiti svoju kreativnost i entuzijazam koji se korisno troše na rat i pripremi rata, službi mira i međunarodnog prijateljstva.
   Sve do svoje smrti 1945. godine Pierre je bio aktivan u pokretu koji je izrastao iz prvog radnog kampa. Bio je u Indiji zbog prvog SCI projekta  u Aziji i radio je sa Gandhijem u ašramu dva meseca. Ohrabrivao je ljude da se bore za mir, čak i u vremenima kada je rat izgledao daleko. Kako je pokret rastao, za njega je bilo sve teže da bude strpljiv sa ljudimo koji su izgubili početni odlučnosti i videli su SCI kao sredstvo da se uradi bilo koji „dobar posao“. Danas, priča Pierre Ceresolea nije baš poznata, što je šteta jer njegove ideje i dalje hrane misli.

Grow activity. Took for sent. Shaved may ranges out in pharmacybestresult.com out be. The want last for extremely shampoo shimmer?