okt 29

Iskustvo sa volonterskog kampa: Budućnost je u saradnji!

Branko je ove godine prvi put otišao na volonterski kamp i u nastavku teksta sa nama je podelio svoje iskustvo u vidu pisma, koje nam je poslao nakon povratka sa kampa! Pročitajte kako se on proveo u Nemačkoj i Austriji, a ako i sami zaželite da uskoro odete na neki kamp – mesta i dalje ima i prijave su otvorene cele godine! 🙂

Dobra vest je da će se kamp Roll Up Your Sleeves – Preserve the Landscape održati i naredne godine, stoga pratite naše objave, poziv će biti otvoren najverovatnije krajem februara. U međuvremenu pozivamo vas da pogledate i video koji je nastao tokom kampa ove godine!

Moje iskustvo sa kampa: Branimir Rijavec

Kao što i većina vas koja ovo čita verovatno nikada nije bila na volonterskom kampu, nisam ni ja do ovog leta. Mojoj prijavi za kamp je prethodila je prezentacija o volonterskim kampovima na kojoj sam video da su kampovi stvarno odlično iskustvo i poželeo da i ja to doživim. Što se tiče izbora kampa, znao sam da ne želim da prvi put idem predaleko od Srbije tako da sam gledao kampove u okruženju. Kamp koji mi je najviše privukao pažnju, Roll Up Your Sleeves – Preserve the Landscape, se održavao na dve lokacije što je inače retkost, u regiji Wachau u Austriji i na Rajni u Nemačkoj, u mestu Kaub. Prijavu su prihvatili kroz par dana te sam znao da će ovo leto biti fantastično!

Pošto se prvi deo kampa, u Austriji, održavao u malom mestu pored Dunava, u infosheetu nam je rečeno da će okupljanje biti u mestu Melk i da će nas oni odatle transportovati. Dvanaestog avgusta, popodne, smo se svi sastali tamo, upoznali i tako je počeo ovaj kamp. Društvo je bilo raznovrsno, bio je jedan momak iz Katalonije, dva momka sa Tajvana, momak iz Ekvadora koji studira u Rusiji, dve dvojke iz Meksika, dve devojke iz Nemačke koje su bile i koordinatorke na kampu i jedna žena sa Tajlanda. Tema kampa je bila zaštita prirode, tj. sakupljanje pokošene trave kako bi se omogućilo cveću da raste na tim mestima i kako bi sam pejzaž izgledao lepše i popravljanje kamenih zidova koji su zbog starosti i uticaja vremena krenuli da se polako ruše.

Smeštaj nam je bio odličan jer smo bili smešteni u nazovimo hotelu koji vodi jedna familija te sem super soba smo imali veliko dvorište, sto za stoni tenis, čak i bazen. Hrana je isto bila odlična, i mogla je da se bira tako da vegetarijanci nisu imali problema. Što se samog posla tiče, radili smo 4 radna dana a jedan dan smo imali slobodno i tada smo išli na izlet u Dürnstein. Posao se uglavnom sastojao od grabuljanja trave, bar prva dva dana, a posle smo u grupama radili više poslova, sekli žbunje, popravljali jedan kameni zid i odnosili sasečeno žbunje na predviđeno mesto. Slobodno vreme nam je bilo super organizovano, bili smo u poseti vinariji i na roštilju sa odličnim pogledom na Krems, jednom smo imali organizovanu večeru, par puta smo bili da se kupamo u Dunavu, a dosta vremena smo provodili igrajući karte i razne druge igre. 

Nakon 6 dana provedenih u Austriji došlo je vreme za Nemačku. Moram samo napomenuti da je prevoz do Nemačke, i nazad ko je hteo da ga vrate u Austriju po završetku kampa takođe bio obezbeđen, tj. bili su plaćeni troškovi puta. U subotu rano smo krenuli iz St.Pöltena brzim vozom za Frankfurt i nakon nekih 7 sati pošto smo stigli tamo smo prešli u drugi voz koji nas je odvezao do Kauba. Tamo smo bili smešteni u hostelu za mlade pa smo čak imali i veću prostoriju namenjenu nama za okupljanje i druženje. Pošto se tokom vikenda ne radi, nedelju smo proveli u obilasku doline Rajne, pa smo krstarili Rajnom i bili u mestima Bacharach i Rüdesheim. 

Posao u Nemačkoj nam je bio da popravimo veliki kameni zid koji se nalazio na padini odmah ispod hostela. Pre kampa su organizatori srušili deo koji se urušavao pa je na nama, i ljudima koji se time bave i koji su nam pomagali, prvo bio zadatak da sve to raščistimo i onda počnemo da slažemo kamenje i pravimo zid. Ovo se radilo svih 5 dana a pošto nas je bilo previše za taj posao, nas par je kosilo travu trimerom na par mesta i čistili smo zapuštene kamene stepenice koje su prolazile kroz jedan vinograd i vodile do zamka Fürstenberg. Slobodno vreme nam je i ovde bilo lepo organizovano, isto smo imali roštilj jedno veče, bili u poseti vinariji jedno drugo veče, neki su bili na raftingu dok sam ja taj dan bio u Koblenzu, a ostalo vreme smo provodili u toj zajedničkoj prostoriji družeći se. 

Da polako privedem ovaj tekst kraju, svima koji su neodlučni ili nesigurni rekao bih da se obavezno prijave na kamp. Meni je ovo bilo prvo ovakvo iskustvo, pa čak i da sam putujem negde i slobodno mogu reći da je prošlo i bolje nego što sam očekivao. Stekao sam nova prijateljstva, naučio nove veštine i uživao i odmorio se koliko god to čudno zvučalo. Jeste da smo mi tamo radili, mada nije to bilo ni tako puno a i imali smo dosta pauza, ali čitavo to iskustvo, druga sredina, novi ljudi je ostavilo prelep utisak na mene. Čak sam odlučio i nemački da učim. Ako nekoga brine novac, za vreme trajanja kampa nam je sva hrana bila obezbeđena, prevoz do tih mesta koja smo obilazili, ulaznice, sve sem puta iz Srbije do kampa i nazad i putnog osiguranja. Jedva čekam da jednog dana obiđem mesta na kojima smo radili, i još bolje upoznam te predele, da se ponovo vidim bar sa nekime sa kampa i da se prijavim na neki drugi kamp sledeće leto. I za kraj jedna jedna poruka na nemačkom jeziku: Die Zukunft ist kooperativ!

 

Ukoliko i ti želiš da doživiš slično iskustvo i ove godine učestvuješ na kampu, poseti našu bazu kampova na www.workcamps.info!

Ostavite odgovor