«

»

dec 26

Utisci iz Švajcarskih Alpa…

„Ovo je mesto gde ne odustajem od sebe jer ljudi ne odustaju od mene, i gde mogu da izrastem iz svoje stare kože i uskočim u novu. Nije lako, ali je jako lepo, jer lepota leži u svemu, ne samo u ovom divnom prizoru koju vidim kad se probudim svaki dan, ali otkrivanje svetlosti u sebi i u drugima je prava čar ovoga.“

Misli i osećanje

Moje putovanje je mnogo više od običnog putovanja u novu zemlju, gde imam prilike da upoznam nove ljude, običaje i funkcionisanje zemlje. Znala sam u teoriji na šta računam pre nego što sam došla, ali nisam verovala da će toliko toga da se menja u meni. Koliko smo otvoreni prema promeni, toliko možemo da prihvatamo šta nas čeka, toliko možemo da slušamo, i mesto je samo podsticaj i podrška za sve šta nas čeka na svom putu. Ovo divno mesto gde sam došla i ostala bez daha kad sam ga videla, je sada moj dom, jer želim da mi srce bude tu, jer nije teško voleti ovo mesto sa ovakvom prirodom i prizorom, ali u  zapanjajućoj prirodi leži mnogo više, – mogućnosti za rast u svakom smislu te reči. Isto tako vidim kako ovo jedno te isto mesto može da bude toliko drugačiji ljudima, u zavisnosti od njhovih izbora i potreba. Isto tako, godišnja doba menja ne samo lice mesta, već i potpuni doživljaj. Živeti u zajednici koja ovde nije toliko izrazita kao što sam očekivala, i koja dalje u procesu rasta, je jedan aspekat gde kao individua treba da proširim vidike i prilagodim se situacijama. Nisam samo ja u pitanju, živimo zajedno, delimo sve i ne možemo samo misliti na sebe. To je lepota, jer učim kako da se dajem više i kako da se smejem kad se ne osećam potpuno iskreno u tom osmehu, kako da budem nesebična i veća od sebe. Mnoštvo ljudi dolaze i odlaze od gostiju, članova zajednice i najviše volontera koji se izmenjuju svakih mesec-dva. Ovo je nešto na šta mogla sam da računam u teoriji, ali nisam osetila kako je teško pustiti neke osobe koje su postale deo ovog iskustva, napravili su od ovog mesta dom od početka i sad nastavljaju svoje putovanje. Puštanje je definitivno izazov ovog mesta, i to svi znamo i suočavamo se iz dana u dan. Isto tako pomiriti se sa činjenicom da ne možeš svima da budeš isto blizak, ali razumeti i saosećati  sa ljudima koji su drugačiji. Nekada probamo da sebe zaštitimo ne vezujući se čvrsto za nekoga i za ideju nekoga u budućnosti, jer to ne postoji, kao da koncept vremena ovde ne postoji, ili je vreme stalo i ne znaš koji je dan, jer živiš u ovom trenutku, ili toliko stvari se dešava da prosto pustiš planiranje u budućem vremenu uopšte. Osećam da život se dešava sada, ne pre i ne kasnije, već sada.

Svaki dan iskusim zahvalnost da mi je data ova prilika koju mogu da iskoristim kako mi godi, dobijem od toga šta meni treba. Sve izazove ovde lakše podnesem zbog podrške ovog mesta i ljudi. Schweibenalp je bio ašram više od 30 godina, gde su svetski duhovne učitelji i vođe dolazili u posetu, sa čim su jačali duhovnost i snažnost ovog mesta. Hram koji se nalazi ovde je centar molitve i spiritualnosti, velika podrška ljudima kroz mantre i hinduističke (Arati) ceremonije tzv Puča, koje se održava dva puta dnevno. Slobodni smo da biramo da li želimo da prisustvujemo ili ne i koju religiju da praktikujemo. Mada i sama priroda je veliki učitelj i utočište gde nalazim mir. Nalazim snagu svuda, u zajednici, novim ljudima i iskustvima, u hramu ili prirodi, a najviše u sebi.

Ja ne živim u pravoj Švajcarskoj, u “normalnom svetu”, u realnosti, već u bajci, koja je moja realnost sada i koju mogu da pretvorim u svakakvu priču. Iako osetim razlike između Švajcarske i Srbije kad odem u grad, da su vozovi tačni kao švacarski sat, da ljudi nisu nervozni i nestpljivi, da šalteruše nisu prave šalteruše u smislu kako mi znamo, sa besmislenim pauzama i svojim šašavošću, kafama i cigaretama, da sve je tako organizovano da ponekad teško poverovati da i tako mogu da se rešavaju stvari i živi život, da nema tenzije ali ni i toliko ljubaznosti i otvorenosti, da svi žele da ti pomognu, ali ne i da se druže i pozove te na kafu ili čak kod sebe kući. Svi su veoma pošteni, rad se poštuje a tako i čovek i radna snaga, dvokratno radno vreme i nedeljem zaboravi da skokneš u radnju da kupiš nešto što si zaboravio. To ovde nema! Čovek se poštuje, mislili bi- država za poželeti. Švajcarska gde su cene sa razmerom sa platama i velikim standardima-ogromne i nama nezamislive. Država gde mnogo skuplje putovati unutar zemlje nego na drugi kraj Evrope, iz iskustva pričam, ipak, to je i zemlja gde dobiješ kvalitet i pouzdanost za svoj novac. Ali to je samo svet van ovoga, nešto što iskusimo samo izdaleka jer smo zastićeni od svega šta se dešava van. Zaštičeni i izolovani u isto vreme. Od mene zavisi da li je osećam izlovanost zbog istog, ili zaštićenost. Osećam da ovo je samo prvi korak ka promeni, van meni i u meni, jer ovo je mesto gde lako početi, ispočetka ili nastvaljati ako želiš. Toliko impresije svaki dan od različitih ljudi, koji su se sa razlogom našli ovde, s kojima moj put se krsti, koji dele svoje priče i iskustvo iz svih strana sveta: Čile, Brazil, Nemačka, Engleska, Ukrajna, Austrija, i još mnogo toga u nizu. Ovde je lako povezati se sa ljudima, doživeti kosmičke susrete, kada ti je srce otvoreno i um utišan. Ovde isto tako i teško je opet povezati se iznova i iznova, kad si pustio ljude s kojim si bio povezan, velik je zalogaj pustiti ih i otvoriti se drugima kad vreme dođe. Dati sebi vremena, da se stvari dese kako treba, u pravo vreme u pravom trenutku. Suočavati se sa promenama, unutar sebe i van, biti svedok kako se ovo mesto menja u zavisnosti od doživljala, ljudi i godišnjeg doba. Verovati u život i susrete koje se dese kada treba. Verovati u sebe, prisluškivati unutrašnje glasove koji te vode na pravi put, što je ovde u tišini mnogo lakše, ali i teže utišati misli jer nema šta da ti odvuče pažnju, nemaš smetnje. Ti si sa sobom, sa drugima i sa ovim mestom. Naći snagu u sebi da počneš iznova. Sve ovo mi pruža ovo mesto i ovo iskustvo, jer ja to želim. Ovde nema bega u relanost, ovo je realnost sada gde se suočavam sa sobom lice u lice, gde rastem, dišem, pevam i radujem se životu, gde sam zahvalna svakom susretu, pogledu i vazduhu, gde učim da budem još zahvalnija, gde se slomim i lomim iznutra da bihse  izgradila opet ponovo  jača i lepša. Ovo je mesto gde ne odustajem od sebe jer ljudi ne odustaju od mene, i gde mogu da izrastem iz svoje stare kože i uskočim u novu. Nije lako, ali je jako lepo, jer lepota leži u svemu, ne samo u ovom divnom prizoru koju vidim kad se probudim svaki dan, ali otkrivanje svetlosti u sebi i u drugima je prava čar ovoga.

                                                                                                                                                    EDINA Miskei

Ostavite odgovor